Зорана Михајловић - Милановић - 25.02.2011.

Поред тога, ово историјско помирење које смо имали између ДС и СПС-а није ништа друго него у ствари помирење тајкуна, дакле они који су пљачкали Србију до 2000. године су се само помирили са онима који су такође то наставили да раде након 2000. године. На пример, како можемо да објаснимо ситуацију да ДС која јесте била лидер тих октобарских промена помири се са тим да је данас један од челника управног одбора ЕПС-а био присутан управо у искључењу Колубаре 4. и 5. октобра да би војска и полиција угушиле штрајк, или рецимо како може да буде мирење да један  човек који је данас државни секретар у Министарству рударства и енергетике је био председник управног одбора у највећој струјној афери на Балкану, 2003. и 2004. године, сећате се тога када је Србија грцала без струје, а када је неко гасио термоелектране итд. Дакле, права истина је да ту нема идеологије, да ту нема морала, него да је просто у питању договор између тајкуна и небитно је да ли су они чланови СПС-а, ДС, ДСС или неке друге странке. Суштина је да су се ујединили око једног циља, а тај циљ је профит, односно новац који није остајао у Србији, који није завршио ту где треба, а то је у новим објектима, у новим рудним пољима, у новим ревитализованим електранама, него је очито завршавао ван овог енергетског сектора. Резултат за ових десет година јесте да је у енергетски сектор Србије ушло преко 10 милијарди евра, а не постоји  ниједна нова електрана, ниједно ново рудно поље није отворено, са ревитализацијама електрана се касни. Данас се касни рецимо, са ревитализацијом термоелектране Костолац и то се касни 4 месеца, због чега Србија данас увози електричну енергију, односно то кошта 20  милиона евра.

Према томе, пуно је питања због чега  ми тврдимо да енергетским сектором управаљају тајкуни. На наша питања никада нисмо добили одговор, али односи се пре свега на следеће: зашо нема резултата са анкетног одбора 2004. године или је рецимо резултат то што они полицајци који су часно обављали свој посао су пензионисани у току једне ноћи?! За кога се прави данас нови закон о енергетици, да ли то опет неко има своје приватне бизнисе на штету Србије и српског енергетског сектора? Ко уређује кадровску политику јавних предузећа под плаштом онога да то раде политичке странке? Ми кажемо да иза тога стоје тајкуни. Дакле, за кога то држава Србија гарантује кредитима, кад Србија се задужује новим кредитима, да би јавна предузећа са приватним компанијама обављале послове.

Много је проблема, због тога је  енергетски сектор овде где јесте, потпуно небезбедан, немамо довољно струје, немамо довољно угља, наравно да имамо проблема и са гасом и са са нафтним дериватима. СНС сматра да јавна предузећа, као што су ЕПС и Србија гас, могу да буду и профитабилна, и ефикасна, а то не значи да треба да буду продата односно приватизована, нити то значи да треба да се додатно задужују да би могла да функционишу. СНС сматра да су само три услова потребна, а то је јасан закон о енергетици, затим увођење институције јавног конкурса и беспоштедна борба  са корупцијом, зато што оно што је данас у јавним предузећима јесте у ствари резултат системске корупције. Професионалци морају да се питају, и ми као СНС не мислимо да промене које су корак од нас значе да ће они часни, стручни људи којих је много у тим јавним предузећима бити на било који начин оштећени. Напротив, они ће увек бити заштићени и радиће у повољнијем  амбијенту у којем неће бити све друго вредновано осим њиховог знања.
Ево ја сам отворена за сва ваша питања о ономе о чему смо данас и причали и уопште за оно што се дешава у енергетском сектору Србије.

Новинар: Шта мислите  о поскупљењу, је ли прави тренутак, права мера?
Зорана Михајловић-Милановић: Не, цена електричне енергије у Србији је већ сада превисока, без обзира шта нам говорили министри и представници Владе. За ситуацију када је само у Колубари на онај начин отишло преко 200 милиона евра, а од поскупљења електричне енергије се очекује приход од неких 150 милиона евра или је то начин да се покривају губици. Цена је превисока када погледате тарифни систем па видите да цена није 4,6 центи него много виша. Дакле, пред ЕПС-ом су неки други задаци, унутар ње морају да се реше ствари које се зову корупција и пре свега реструктурирање у смисли повећања ефикасности, а тек онда можемо да причамо о неким ценама. Ове цене су итекако европске, за наше џепове веома европске.

Новинар: А у вези великих дуговања?
Зорана Михајловић Милановић: Има ту неколико ствари, дуговања, наплата потраживања, а са друге стране имате високе губитке у дистрибутивној мрежи. Губици данас ЕПС-а јесу потрошења једне Војводине, знате шта значи бацити потрошњу једне Војводине. То су милиони евра. Хајде да видимо зашто ЕПС има толике губитке. Наравно да једна од ствари јесте и наплата потраживања, слажем се, али са друге стране где је онај силни новац који је ушао?! Да ли дистрибутивна мрежа није била ревитализована па због тога имају губитке или губици служе да би се пеглали резултати и на тај начин опет испумпавао новац из ЕПС-а. Дакле, реално стање у ЕПС-у нико још увек не зна. Сетите се НИС-а пре приватизације. Мислили смо да је у добитку, а у ствари је био у невероватном губитку. ЕПС је у губицима, капитал се смањује из године у годину. Рецимо, капитал Колубаре је смањен за 70% у пар година, али је ситуација још гора од те. Дакле, постоји много ствари које морају да се ураде унутар ЕПС-а. Кад се те ствари буду урадиле онда можемо да говоримо о ценама итд.
Хвала лепо. Пријатно.