Никола Тасић - 07.04.2011.

Колико је далеко отишло пропадање институција, данас ћемо сагледати кроз ПИО фонд који треба да исплаћује  своје обавезе из тренутних прихода. Тренутни приходи фондова су толико угрожени да чак половина републичког буџета одлази на трансфере фондова. Наравно, не чуди да ако пола буџета оде на пензије по плану би требало да буде потрошено нула (да се обавезе намирују од прихода запослених и тако исплаћују пензије), јер ако издвојимо пола за трансфер онда нас не чуди што је капитални расход од буџета био од почетка године до данас свега 8 милиона евра. Дакле, то је негде око 1 еуро по глави становника што је стварно поражавајуће и то не приличи озбиљној држави и то није довољно за капиталне расходе. Та сума приличи једној општини или неком средњем предузећу. Који је разлог за овакву ситуацију? Па пре свега, ту је нереално обећање пензионерске партије о висини пензија, иако наравно СНС се не залаже за смањење пензија већ се залаже за реформу која ће довести до повећања пензија, док се Влада залаже искључиво за финансијске токове и праћење колике су пензије без осврта за стање у реалној привреди. Наравно, не лежи ту један једини проблем за тренутно стање. Много дубљи проблем је у томе што Влада обезбеђује саме економске институције. Наиме, старије генерације које су деценијама уплаћивале осигурање, на пример за зубара, данас када желе да испуне своја права и кад оду код зубара држава им каже извињавамо се, али немате права на то што сте уплаћивали, значи држава се сама поиграва са институцијом осигурања. Замислите да се на пример осигурате против пожара да вам се реализује тај пожар као што вам се реализовала потреба да одете код зубара и да одете код осигуравајуће куће и да вам осигуравајућа кућа каже нажалост знамо да сте се осигурали, али не можемо да вам исплатимо новац.
Дакле, руководећи се пропалим институцијама привредници и грађани се опредељују да не уплаћаују социјално осигурање, да не уплаћују пензионо осигурање с обзиром да очекују да ова неспособна држава неће бити у стању да им њихове обавезе исплати.
Тренутно стање пензионог система прети озбиљно да угрози целокупни економски поредак, с обзиром да се све већи део буџета издваја за тренутне обавезе.

СНС види излаз односно решење овог проблема у свеобухватној институционалној реформи. Наравно, сви државни фондови морају да се понашају као осигуравајући фондови. Њима морају да управљају финансијски менаџери, и ови фондови морају првенствено да се ослањају на буџет. То се наравно може обезбедити структурним реформама које ће донети приливе у ове државне фондове. Улога фонда је пре свега да инвестира па ће се тако држава потрудити да обезбеди фондовима имовину за инвестиције, уместо на пример што се локали пословног простора издају по политичкој основи и по нереално ниским рентама. На пример неко ко је узео по ниској цени после има прилику да изда тај локал по тржишној цени и тако ствара новац на нечему на чему би држава требала да ствара новац. Дакле, уколико имовину пребацимо фондовима и кажемо да су у обавези да обезбеде пензије они ће се понашати рационално па ће се и државна рента довести на тржишни ниво. То би изгледало идеално на пример да пензионери који су и градили Београд и Србију данас живе од ренте, од тог капитала.

На пример, пензионери би живели рецимо од локала Ушћа, Интерконтинентала, хотела Југославије, Сава центра и свег оног што су они сами градили. Иако је подстицај производње примарни циљ СНС државне фондове би ограничили на оправљање имовине, а улагање у производњу би било нешто ограничено с обзиром на ризике које доноси производња. Дакле, фондови би били у обавези да руководе пре свега имовином која доноси ренту и били би у обавези да прођу кроз инфраструктурне пројекте кроз које би им се враћао новац од такси на те пројекте. Па на пример, уколико уложимо милијарду евра у ауто-пут путарина коју би наплаћивали од тог ауто-пута  би била повраћена у фонд који је уложио тај новац. Дакле, једино институционалним реформама можемо да остваримо циљ релативно високих пензија, а фокусом на сам финансијски износ пензија, пореску стопу или базу коју покушавамо да захватимо изгубили смо из вида, у ствари држава је изгубила из вида шта то пензиони систем треба да задовољи. То је напросто једна аномалија тржишта у којој се осигуравајућа друштва и сами осигураници не би договорили на оптималном нивоу колика пензија да буде и држава се ангажује да би обезбедила ваљани ниво пензија. Сада нити имамо ваљане пензије, нити имамо начин да то исфинансирамо. Дакле, у свеобухватној реформи у првом плану би били реални токови, а финансијски токови би били за други план.

На крају треба напоменути неке краткорочне токове у монетарној економији, иако је то тема за посебну конференцију за штампу, напоменућемо само да Економски тим СНС помно прати и дешавања на међубанкарском девизном тржишту.

Наиме, динар је стрмоглаво кренуо да јача и очекује се да ће девизе опет доћи испод вредности од 100 динара. Поставља се питање зашто НБС не интервенише и не купује девизе кад је очигледно да се ствара притисак да динар јача да би девизе слабиле. Имаћемо опет евро од 100 динара, а имамо инфлацију од 15,6% на годишњем нивоу. То наравно убија подстицај за извоз, а увоз чини све атрактивнијим. И овога се треба сетити када опет почнемо да расипамо девизне резерве како би зауставили курс да буде уместо 100-106, а треба се сетити да је курс већ био на 106. Дакле, и пропаст у реалном сектору, пропаст у фискалном сектору у којем и пропадају фондови праћени пропашћу у монетарној сфери тако да опет наглашавамо да је једино решење расписивање избора и нова Влада која ће знати ка ком циљу води Србију.
То би било све, да ли има питања, ако не хвала вам!