Александар Вучић - 03.09.2010.

Да је то тако потврђују и следеће чињенице из свакодневног живота у Србији. Наиме, ја сам донео неке податке, пошто ако гледате државну телевизију, помислићете да је у Србији отворено, у последњих годину дана, једно пет милиона фабрика, а да су запослени, не само у Србији, већ и из читавог региона сви радници су запослени у нашој земљи. Немамо толико радне снаге колико имамо успешних фабрика, ја ћу вам само навести одређене податке. За годину дана ми смо дали пет и по милиона евра за купус и друге зељасте биљке. Дакле, говорим вам о разлици између увоза и производње. Говорим  вам о томе да смо за шаргарепу дали милион евра, а Србија је за шљиву дала шест милиона евра. Е таква је политика Владе Републике Србије. Влада Републике Србије се хвали тиме како је постигла договор са ММФ-ом, сва јавна предузећа готово да пропадају сем оних које можете да дате било коме од нас, а ко није ни стручан, а које би могло да послује са највећим могућим добицима.

Ја ћу вам дати неколико података о ЕПС-у, да видите само како функционише и како се уништава једна од најмоћнијих, најважнијих јавних предузећа, жила куцавица Републике Србије. Пошто је рађено безброј студија за ЕПС и сваки нови директор кад дође, он тражи неку нову студију, јер се то посебно плаћа, па има његов део, па део за његове пријатеље, урадио је „Артур д Литл Студио“ и рекао да 50 посто проблема свих који постоје у ЕПС-у, су последица неефикасности и корумпираности. О томе ни речи. И даље владају Лазаревићи, Хамовићи и раде шта хоће у нашој земљи. Наравно, то нико не сме ни да објави. А ево сад одређени подаци. Губици у дистрибуцији електричне енергије износе колико потрошња 70 посто Војводине. То јест, на губитке у преносу до крајњих потрошача одлази готово цела производња Хидро-електране Ђердап 1. Наше је питање – шта је са 10 милијарди евра које су ушле у ЕПС само по основу неких кредита, донација и кредита, од 2000. године. Питамо вас то зато што треба додати и приход са повећањем цена од 2000. године од 550 одсто. 550 одсто је увећана цена електричне енергије. Имамо, коначно, још једно питање за које знамо да га нико неће објавити. Ви знате да Електропривреда Србије, сви који сте радили са њима, има Управу за односе са јавношћу на коју одлази добар део буџета, то је негде око милион евра на годишњем нивоу. Међутим, недавно је расписан тендер ко ће да ради тај посао поред господина Цибаловића који је постао већ легенда и кога сви знају и знају како то јавно предузеће ради. И на тендеру, за велике новце опет, победио је – ко? Фирма саветника председника Републике. За монополско предузеће неки „Нериксон“. Сад вас питам о чему се овде ради. Чујем да ће они који су у губитку за седам и по милијарди, уколико, како кажу, не повећају цену електричне енергије да финансирају спортске клубове. Па, то да побију све грађане, шта им је смисао! Да униште све у Србији што вреди, да би земља била уништена сасвим? Ми зато сматрамо, због свега што говоримо, а да не причам какве проблеме имају са топланама, комуналним услугама, о повећању цене уља и о, у просеку, најнижим платама у региону. А питам сад све оне из електронских медија који су, када смо имали вртоглави раст плата 2002. и 2003. године, са силним продајама цементара, кредитима и осталима, хвалили нашу власт свакога дана, а што не кажу да имамо нижа примања него чак и Албанија? 320 евра на месечном ниову. Дакле, до потпуног колапса у свакој сфери друштвеног живота. Резолуције се не зна ни ко пише, ни ко о чему преговара, ни шта пише у тим резолуцијама. Ако има иког од вас да зна нека ми каже. Нико жив не зна шта  се збива са тим, што се политичког дела тиче. Што се економског дела тиче, потпуни колапс и распад система у сваком погледу. И? Нема одговорности. Нико није крив. Лепо су се купали на мору. Видите да су сви министри добро поцрнели, сад брину како ће да прођу на страначким скупштинама, а Србија, полако, али сигурно тоне у амбис. Зато ми тражимо промене и зато ћемо, када прође сва гужва и око резолуције у Уједињеним нацијама, да видимо да ли ћемо уопште да имамо резолуцију, чија ће то резолуција да буде, ко ће да је поднесе, на који начин, да ли ће да прође или неће, какве садржине, реаговаћемо и онда ћемо разговарати, наравно, и о будућој сарадњи са партнерима у опозицији, онда ћемо се договарати и око других акција.

Изволите ако имате питања. Изволите.

Новинар: Кажете да не знамо шта је у резолуцији, да није јасно ко је пише и све то, али како ви видите уопште улогу Шпаније? Да ли сматрате да та земља, која није признала Косово, може да допринесе проналажењу неког решења?

Александар Вучић: Бескрајно хвала Шпанији на свему што је учинила за Србију, али овде није реч о Шпанији, овде је реч о Србији, што нико у Србији не зна шта пише у резолуцији, што нико не зна шта ће да буде избрисано, шта ће да буде написано и какав ће резултат да буде. Зато што нису водили рачуна на почетку. Да ли се сећате кад сам их напао први дан када су изашли са текстом резолуције, послали у Уједињене нације, гледали сте ме бледо – па шта ова будала, отприлике, прича. На крају се испоставило да смо били у праву за сваку реч коју смо говорили, јер су они дошли дотле да накнадно, апостериори, покушавају да направе договоре. При томе, наравно, и понижавају земљу, ниподаштавају је, и њен политички суверенитет, о територијалном и да не говорим, и тако даље. Ако ви знате да ми кажете каква је улога било чија и шта је избачено, а шта није, ја могу то да вам коментаришем, овако нисам у стању. Кажем, хвала Шпанији, али извините, волели бисмо да знамо шта пише у тој резолуцији, а то не зна нико. Не знате ни ви, не знам ни ја. Замислите кад не зна неко, и то прилично добро информисан из највеће опозиционе странке у Србији, појма нема шта се ту догађа. И нико у Србији не зна. Дакле, да после две године лажи, опет да верујемо Вуку Јеремићу. Или опет да се похвале негде, да се појаве и кажу да смо негде победили. То нема везе са Шпанијом, свака част Шпанији, али је проблем у нама, у нашем руководству, а не у Шпанији. Изволите.

Новинар: Поменули сте да након Генералне скупштине Уједињених нација ћете разговарати са партнерима из опозиције, које конкретно ће то бити странке? Велимир Илић је већ пре неколико дана најавио митинг и рекао да сте те разговоре већ започели.

Александар Вучић: Па, добро. Дакле, ми имамо комуникацију и данас ће постојати и сутрадан, сваког дана постоји одређена врста комуникације. Ја вам говорим о оном званичном дану. А онда ћемо и вас позвати и обавестити вас о резултатима састанка. Ту комуникацију имамо, имаћемо чак и данас. Није то ништа неуобичајено, ништа ново, ништа посебно важно ни за новине, ни за новинаре. То се подразумева. Али оно што ја желим вама да кажем, дакле што је важно за нас, то је да за тако нешто ми, сем критике власти, што није тешко, јер ништа у Србији не функционише, ми ћемо морати да направимо план и програм, нешто што ћемо људима да понудимо. Дакле, алтернативу коју ћемо људима да понудимо.

Новинар: То значи да ће бити митинга након седнице Уједињених нација?

Александар Вучић: Дакле, ја не могу да кажем тачно кад ће бити и шта ће бити, то зависи од нашег договора и не бих да прејудицирам ствари пре него што се договоримо. То има много својих... Дакле, ви знате да смо ми одговорни људи. Немојте да вам говорим о свим странама, наравно, под великим смо притиском да се ти митинзи одрже. Под великим притиском народа, грађана Србије, али ви знате да смо ми одговорни људи, знате да још нису ухваћене убице Ранка Панића, а шта нам треба да још режим убаци неке провокаторе, тако да размишљамо о свему. И одлуку ћемо донети тек када се све ово оконча. Изволите.

Новинар: Да ли би Српска напредна странка била спремна да подржи закон о отварању досијеа?

Александар Вучић: Нисам видео закон, заиста не знам. У начелу не бавим се том темом и немам појма, немам никакав проблем са тим, али просто нисмо видели закон.

Новинар: Да ли вас интересује мало да видите досије, шта у њему пише?

Александар Вучић: Никад нисам нарочиту пажњу обраћао на полицијска посла, сем кад је у питању безбедност људи, али узео бих па бих прочитао, наравно. Наравно, ако ме питате да ли мислим да је то најважнији проблем у Србији, данас кад људи немају хлеба да једу, не мислим. Али ако и то треба да се реши, нека се реши и то. Али пре тога нека виде да неку фабрику направе, да нешто негде ураде, да тај тунел направе код Димитровграда, следећи пут да председник оде, било који председник за једно четири године, па да може заиста да покаже тај пут који би требало да буде урађен и тако даље. Мислим да имамо пречег посла у Србији, али немам ништа против да се та тема покрене и да се заврши.

Новинар: Можете ли, молим вас, да прецизирате...

Александар Вучић: Али, наравно, то тек кад будемо видели како изгледа званично закон. Предлог закона још нисмо ни видели, нити га има још.

Новинар: ...само да прецизирате око резолуције. Ако се већ тврди да Шанија помаже Србији око писања текста нове резолуције, да ли ви сматрате да треба да се мења та резолуција или не треба и да ли треба Србија да истраје у томе?

Александар Вучић: Ја не знам шта бих вам одговорио на то питање. Дакле, ми смо их саветовали пре месец дана да седну са представницима земаља Европске уније, Русије, Америке, Кине, свих великих сила, и да покушају да договоре нешто што је заједнички именитељ, да би резолуција, која је у интересу Србије, могла да прође у Уједињеним нацијама. Шта се то данас дешава, ја заиста не знам. Они су нас убеђивали да не може да се иде испод таквих стандарда какве су направили у тој резолуцији, рекли су нам да је то најпаметнија и најбоља резолуција, рекли нам да су тиме преварили Албанце, је ли тако било, рекли нам да су тиме прешли Американце, јер су ставили на дневни ред пре тога... Сад видимо да ништа од тога није тачно и немамо појма шта се збива, као што ни ви не знате, као што нико не зна. Нико жив не зна о чему је реч. И да ли ће Србија да попусти? Па, наравно да ће да попуштају. Зато што ће да кажу – еј, важнија нам је наша власт, него било шта друго. Али је требало да имају мало бољу визију, да размишљају шта у будућности следи и мало више одговорности и мало више озбиљности. То што данас раде, то је требало да ураде пре месец и по дана, па би били бољи резултати и имали бисмо бољу резолуцију нето што ћемо је овако имати.  Овако ћемо да сачекамо да видимо тај резултат и  да видимо шта ће то заиста да се усваја. Ово што сам видео из интервјуа у једним или двема дневним новинама изјаве Његове екселенције шпанског амбасадора биће врло интересантно како ће то председник Републике да објасни нацији. Шта ли је он онда писао и шта ли је он онда радио? Једино што могу да вам кажем – ако се све то тако деси, џаба је кречио, не знам што су нам причали све ове године, све ове бајке и басне, све ове бесмислене приче. Две године су нам причали глупости. Две године су нам причали глупости и замајавали нас глупостима. Те победићемо у Међународном суду правде, те победићемо овамо, те победићемо онамо. На крају ћемо само да победимо још на неком светском првенству у Турској, у кошарци, наравно. А што се Тадића и Јеремића тиче, они неће више нигде никога да победе. Али ја очекујем, и молим Јелену Триван да се вечерас огласи и да објасни да снаге хаоса, мрака и безумља из деведесетих, са изузетком Милошевића и његове партије која је једна добра партија и тада је имала дивну улогу, величанствену, дакле, да те снаге не смеју да се повампире и да би требало да ћутимо и да не би смели да изговоримо ниједну једину реч. Имате ли још које питање?

Мислим да сте приметили да, после сваке моје конференције, на РТС-у иде Јелена Триван тонски о снагама хаоса, мрака и безумља и о томе како ми немамо право на своје мишљење. И ја се слажем са тим, Јелена Триван је у праву, ми не смемо да мислимо, ко смо ми да мислимо, ко смо ми да постојимо, а не још и да мислимо другачије од Јелене Триван.

Хвала вам најлепше што сте дошли на нашу конференцију.