Вучевић: Србија остаје на европском путу

Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић изјавио је да је немачком изасланику за Западни Балкан Мануелу Зарацину пренео забринутост због великих гужви на административном прелазу Мердаре, и након што је Приштина саопштила да је укинула забрану уласка робе из централне Србије на АП КиМ. 

"Видимо опет неке препреке и блокаде, али нисмо хтели да то потенцирамо у том званичном формату и кваримо ову, на неки начин, слављеничку атмосферу десетогодишњице Берлинског процеса. Али смо му на маргинама рекли, моји сарадници и ја, да то што се дешава тренутно на Мердару није оно што би требало да буде договор ЦЕФТА", истакао је Вучевић у изјави новинарима у Берлину, где је учествовао на самиту Берлинског процеса.

Додао је да су Сарацину дали фотографије које су добили од директора Канцеларије за КиМ Петра Петковића снимљене директно на том административном прелазу.

Истакао је и да постоји једна контрадикторност, а то је да су се неки захвалили Приштини на решавању проблема око ЦЕФТА, а сви су заборавили да је Приштина направила проблем око ЦЕФТА.

"Направите проблем па га онда исправите, па вам се сви захваљују. Али да не мрачим. Хвала канцелару Шолцу на пријему, председници Европске комисије и то је. Идемо даље да радимо", рекао је Вучевић.

Нагласио је да Србија остаје на европском путу, али да јој не пада на памет да прекида економске односе са другим партнерима, ако то није у нашем интересу.

На питање да ли се може очекивати функционисање регионалног тржишта након што је Приштина кочила ЦЕФТА-у и да ли се може очекивати неко другачије понашање ЕУ, Вучевић је одговорио да има обећање од Немаца да ће "све то бити боље или пристојније уређено". 

Навео је да је Приштина сада дозволила само на административном прелазу Мердаре да улази роба из централне Србије, као и да још увек не дозвољава улаз преко Јариња и Брњака, под изговором да чекају скенере из Немачке.

"Тиме ће да потврде како постоји бојазан и од трећег фактора, од трећих држава, да ми, не знам шта, преносимо преко административне линије, па су зато потребни скенери. Праве се те вештачке гужве, пратићемо", рекао је Вучевић и подсетио да је у јужној српској покрајини тренутно у току предизборна кампања пред изборе које Приштина организује у фебруару наредне године. 

Оценио је да ће у будућности због тога бити разних изазова, али да је, како је рекао, на грађанима Србије да буду мирни, стрпљиви и да схвате да у мирним условима Србија побеђује.

"Ми се најбрже економски развијамо у односу на остале државе и регионе, само требамо бити паметни и мудри, да нас не понесе сујета и его, него да будемо стрпљиви, да верујемо у себе и да знамо шта радимо... Требамо да имамо стрпљења, да нам економски јача држава, да чувамо наш народ, да нам народ остане, да помогнемо Србима на Косову и Метохији", закључио је Вучевић.

Подсетио је да су српски пасоши грађана Србије са АП Косова и Метохије од данас у пуној функцији и да су признати од Европске комисије, тако да они без визе могу да путују по Европи.

Немачка жели да види Западни Балкан у Европској унији, Србија остаје опредељена за европски пут

Вучевић је изјавио где је учествовао на самиту "Берлинског процеса" којим се обележава 10 година овог процеса, да Србија остаје опредељења за европски пут као свој главни стратешки геополитички циљ, а да је утисак данашњег самита да Немачка жели да види Западни Балкан у ЕУ.

Вучевић је рекао да је утисак да Немачка жели да потпуно ревитализује тај пројекат и да он добије потпуно нов замах, као и да је на конференцији представљено много конструктивних идеја.

"Није било тешких тонова, иако увек има пецкања и провокација, али није ништа што би представљало политичку дипломатску опасност за Србију", рекао је Вучевић.

Додао да је Србија у Берлину потписала два документа - Споразум о приступу високом образовању на Западном Балкану и Декларацију подршке Акционом плану о Заједничком регионалном тржишту (CRM) 2025-2028.

"То су документи на које немамо замерке, али Србија увек ставља резерву јер видимо Западни Балкан као "5 плус 1", а не као шест држава. То су наше напомене и црвене линије које увек истичемо", навео је Вучевић.

Додао је да је на самиту изнео план Србије да остаје опредељења за европски пут као свој главни стратешки геополитички циљ.

"Србија жели да види већу присутност европских инвестиција, инфраструктурних пројеката.

 Посебно смо причали о енергетском сектору, то је била тема и у разговору са министром за европске послове Француске, са италијанским и мађарским премијерима", рекао је Вучевић.

Како је навео, било је много тема око мигрантских криза, усклађивања визних режима.

"Неко од говорника увек спомене Русе, Кинезе, тога увек има, али стичем утисак да није било негативног контекста, већ да је жеља Немачке била да поручи свима да треба  да буду део ЕУ", оценио је Вучевић.

На констатацију да је немачки канцелар Олаф Шолц већи део говора посветио односима Београда и Приштине и да је тражио наставак дијалога и решавање отворених питања и на питање да ли је то била доминантна тема на панелима на којима је учествовао, Вучевић је рекао да није и да су још два говорника у неким сегментима напоменули однос Београда и Приштине, али да та тема није доминирала.

"Имао је Курти опаску о Пекингу и Бриксу, али није било нешто драматично по том питању", додао је Вучевић.

Истакао је да је Србија добила бројна признања у смислу економских резултата и реализације инфраструктурних пројеката и да је поздрављено потписивање Меморандума са Северном Македонији о изградњи интерконектора преко Северне Македоније ка Грчкој.

"Имамо понуду и Румуније. Ја сам потенцирао Коридор 10, то је истакао и премијер (Мађарске Виктор) Орбан, а и премијер (Северне Македоније Христијан) Мицкоски се томе придружио. Орбан је говорио у равни председника Александра Вучића и показао да је велики пријатељ Србије и врло јасно рекао да нема решења Западног Балкана без пријема Србије у ЕУ", навео је Вучевић.

На питање новинара да ли је Немачка променила политику према Србији, Вучевић је одговорио да је, према његовој оцени, немачки канцелар Олаф Шолц у Берлину хтео да пошаље поруку да Немачка жели да види Западни Балкан у Европској унији.

Извор: Танјуг