Весић: Само уз науку и иновације можемо да напредујемо
Само земље које схвате да долази време технолошких иновација и великих промена моћи ће да буду конкурентне и да се економски развијају, а Србија је управо једна од таквих земаља, јер се прилагођава новим технологијама и улагањем у науку постаје конкурентнија и развијенија, изјавио је вечерас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Весић је на панелу "Будућност науке", који је на Факултету техничких наука у Новом Саду, организовала Фондација за српски народ и државу, рекао да је важно да се разговара о напретку науке и технолошким иновацијама, јер само тако Србија може да достигне деценијску заосталост у привреди.
Весић је указао да Србија у овом тренутку гради највише километара брзих пруга у Европи, што значи да земља иако није ни најбогатија, нити има најдужу традицију када је у питању градња брзих пруга, ипак може да у погледу нових технологија буде конкурентна са другим земљама.
Весић је као посебно занимљиво пренео студентима да су му током недавног боравка у Кини, представници компаније "China railway international company", која је изградила брзу пругу Нови Сад - Суботица, показали експеримент који подразумева изградњу вакуумске цеви кроз које ће возови ићи брзином чак 1.000 километара на сат.
"То најбоље говори у ком правцу иде свет", нагласио је Весић.
Како је истакао, нико пре шест месеци или годину дана не би веровао да ће уследити овакав ниво примене вештачке интелигенције.
"До пре годину дана готово нико није знао шта је 3Д штампа, а данас имамо читаве зграде, објекте који се пројектују на тај начин", казао је Весић.
Весић је како се наводи у саопштењу ресорног министарства навео и да је Србија изменама Закона о планирању и изградњи увела БИМ технологију приликом пројектовања, која управо подразумева напредне софтвере и коришћење вештачке интелигенције.
Када је реч о саобраћајној инфраструктури, Весић је рекао и да је "Милош Велики" први паметан ауто-пут, да би се наставило са Моравским коридором, те да се ради пројекат претварања постојећих ауто-путева у паметне ауто-путеве.
У том смислу, према Весићевим речима до 2030. године у ЕУ се више неће производити возила која самостално не комуницирају са ауто-путевима, већ ће сама реаговати на саобраћајне знаке, као и на промене које се дешавају на путевима.
Додао је и да је слична ситуација и са железницом.
"То говори да ћемо све више користити вештачку интелигенцију, чиме ћемо смањити трошкове, а то ће омогућити да се брже ради, са мање грешака, да буде мање отпада, и да примењујемо најбоља решења која ће унапредити све процесе", нагласио је Весић.
Весић је напоменуо да и водећи светски аеродроми, попут истанбулског, московског, париског, користе вештачку интелигенцију за планирање процеса, што ће бити случај и са београдским аеродромом.
Он је студентима пренео и све што се у оквиру ресора који води, ради на унапређењу е-мобилности, увођењу зелених, али и пуњача за водоник на ауто-путевима, као и соларним панелима.
Извор: Танјуг
